Naš po­zna­ti li­kov­ni stva­ra­lac Dra­gan Mi­jač Bri­le pred­sta­vio se nik­šić­koj pu­bli­ci u ga­le­ri­ji „Ni­ko­la Pr­vi” svo­jim no­vi­jim sli­ka­ma i cr­te­ži­ma, ko­ji su po­bu­di­li ve­li­ku pa­žnju pu­bli­ke. Mi­jač je pred­sta­vio ra­do­ve iz ci­klu­sa „Sa Drob­nog pi­je­ska”, „Ras­pe­će” mo­ti­vi­ma sa Sve­te Go­re i „Nje­goš”. Otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu na ko­joj se na­šlo tri­de­se­tak ra­do­va u kom­bi­no­va­noj i teh­ni­ci ma­sti­lo (ho­bot­ni­ce) na pa­pi­ru, prof. dr Mi­lo­rad Si­mu­no­vić je na­gla­sio da kad se sa­gle­da cje­lo­kup­ni opus Dra­ga­na Mi­ja­ča, la­ko se u nje­mu uoča­va vr­lo ši­rok umjet­nič­ki i in­te­lek­tu­al­ni ra­spon.
- Ni­je ri­ječ sa­mo u či­nje­ni­ci da u ovom opu­su ima­mo skulp­tu­re, sli­ke i cr­te­že, što sa­mo po se­bi svje­do­či o vi­še­stru­koj za­nat­skoj iz­o­bra­že­no­sti umjet­ni­ka, ne­go je to uz pred­hod­ni uslov, stvar od pri­mar­ne va­žno­sti. U pi­ta­nju je ra­spon te­ma ko­je se kre­ću od naj­te­žih, ži­vot­nih, pre­ko por­tre­ti­sa­nih li­ko­va iz tra­di­ci­o­nal­ne Cr­ne Go­re, sa­bra­nih u ži­vot­nom aske­ti­zmu, do he­do­ni­stič­kog ustroj­stva ži­vo­ta. Imao pri­li­ku da vi­di­mo i pej­za­že, ku­pa­či­ce sa pla­že, auto­por­tret. Ove te­me ni­je­su do­mi­nant­ne, na­pro­tiv, pr­vi plan pri­pa­da ver­ti­kal­no­sti, fo­ku­si­ra­noj na ži­vot­na pi­ta­nja - te­me­lje op­šteg smi­sla. Za­i­sta, te­ško ih je pro­na­ći. Mi­jač ih tra­ži u smje­ru su­prot­nom na­ma, ver­ti­kal­no. U funk­ci­ji tra­že­nja smi­sla Dra­gan Mi­jač je po­seg­nuo za re­li­gi­o­znim, to jest hri­šćan­skim te­ma­ma. U one sfe­re uz ko­jem se pre­la­ma­ju ma­te­ri­jal­ni i du­hov­ni svi­jet - ka­zao je on.
Dra­gan Mi­jač Bri­le je si­gu­ran i po­u­zdan stva­ra­lac u zo­ni hri­šćan­skog svi­je­ta, što po­ka­zu­je i ka­da sli­ka Ras­pe­će, i Opla­ki­va­nje, i Vas­kr­se­nje, i Po­la­ga­nje u grob, sma­tra Si­mu­no­vić.
- Sta­ri su to sim­bo­li i ne­bro­je­no su pu­ta u ne­bro­je­nim li­kov­nim va­ri­jan­ta­ma, če­sto maj­stor­skim vje­šti­na­ma, pre­ra­đe­ni. Dra­gan Mi­jač Bri­le je je­dan od tih maj­sto­ra. I, ni­je on ni­ma­lo slu­čaj­no u toj zo­ni pre­la­ma­nja. Ni­je slu­ča­jan ni iz­bor cr­te­ža kao li­kov­nog sred­stva, u ovom slu­ča­ju bez bo­je, a to bi mo­glo zna­či­ti i bez ve­se­lja. Ni­je ov­dje slu­ča­jan ni Nje­goš, u ete­rič­noj for­mi, kroz ko­ju je po­en­ti­ran u du­hov­noj, kao auten­tič­no nje­go­voj. Slu­ča­jan ni­je ni vrh Lov­će­na, pred­sta­vljen ustre­mljen na vi­še. I to sa onom ka­pe­lom, što vi­še ni­je ta­mo - ka­zao je, iz­me­đu osta­log, Si­mu­no­vić.
Mi­jač je is­ta­kao za „Dan” da ga li­je­pe uspo­me­ne ve­žu za Nik­šić, jer je u tom gra­du za­po­čeo umjet­nič­ki, a po­seb­no cr­tač­ki put.
- Pu­ne 43 go­di­ne je pro­te­klo od mo­je pr­ve sa­mo­stal­ne iz­lo­žbe. Nik­ši­ća­ni­ma se pred­sta­vljam sa če­ti­ri ci­klu­sa, ko­ja se ne mo­gu po­ve­za­ti, ali je to moj stva­ra­lač­ki put, ko­ji sam že­lio pri­ka­za­ti - ka­že Mi­jač, pre­po­zna­tlji­va fi­gu­ra na na­šoj sa­vre­me­noj li­kov­noj sce­ni i teh­ni­ci ko­ju pri­mje­nju­je.
Sve to uči­ni­lo je da Dra­gan Mi­jač Bri­le po­sta­ne ve­o­ma ci­je­njen li­kov­ni stva­ra­lac ka­ko u Cr­noj go­ri ta­ko i re­gi­o­nu, gdje je u vi na­vra­ta to­kom pret­hod­nih de­ce­ni­ja na­gra­đi­van za svo­je sli­kar­stvo. L.N.

Ho­bot­ni­ce i Ga­ro Jo­va­no­vić

- Pro­te­kle su i 23 go­di­ne od ka­ko stva­ram sa ma­sti­lom od ho­bot­ni­ce. Sje­ćam se, 1992. go­di­ne to mi je pred­lo­žio sad već po­čiv­ši pri­ja­telj, pje­snik Ga­ro Jo­va­no­vić, u vri­je­me dok smo lo­vi­li ri­bu na Drob­nom pi­je­sku. Pri­hva­tio sam je sa za­do­volj­stvom. Na pla­ži sam na­šao par­če pa­pi­ra. Čak je bi­lo i po­ci­je­pa­no. Na­šao sam tr­sku, mor­ski sun­đer i po­čeo da cr­tam. Ka­da sam vi­dio da je cr­tež po­sto­jan odu­še­vio sam se. Ma­sti­lo od ho­bot­ni­ce po­sje­du­je gu­sti­nu, osim bo­je, mo­gu­će su i in­ter­ven­ci­je, ta­ko da se mo­že do­bi­ti vi­še efe­ka­ta. Uz to ma­sti­lo od ho­bot­ni­ce ja­ko br­zo se i su­ši na pro­ma­ji – ob­ja­snio je Dra­gan Mi­jač Bri­le.